О књизи: 1998. / Ово је крај. Он је ово разумео. И његова последња мисао грозничаво је јурнула на Циганку, на коју је потпуно заборавио и која му је изненада улетела у сећање са својим предвиђањем – „умрећеш једног дана“. Пожурила је само на тренутак и поново се вратила Маши и Сергеју. „Опростите!..” *** Гроб је изгледао жалосно и величанствено. Човек је са фотографије на споменику погледао три млада лица која су му се смешила - у центру, девојка која грли два момка. Сва тројица су радосни, саосећајни... Дубоко је удахнуо, поздравио се са све тројицом и полако се вратио до аута.